Penjanje se sve više koristi kao oblik terapije
Upotreba penjanja u terapijske svrhe više nije novina i praktikuje se već godinama. Posebno se ističu primeri iz Velike Britanije, gde poslednjih godina postoji više terapijskih penjačkih programa koji se odvijaju uz podršku njihove Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Članak objavljen u Gardijanu pre dve godine govorio je o terapijskom penjanju kao trendu u usponu, navodeći, između ostalih, austrijsku psihoterapeutkinju – i pionirku na polju penjačke terapije – Juliju Hufnagl, kao i Foresta Šeldona, mlađeg naučnog saradnika na Londonskom matematičkom institutu, koji je i sam pasionirani rekreativni penjač.
Hufnagl, koja je bivša instruktorka penjanja, počinje njene terapijske sesije u penjačkoj sali, koristeći primamljivost raznoboljnih hvataljki i makro elemenata da bi ohrabrila pacijente, kako objašnjava, da se uhvate u koštac sa problemima tako što će ih ospoljiti u nečemu što se pretvara u simulaciju svakodnevnog života. Šeldon je objasni da mu penjanje pomaže da se oslobodi briga i da je ono postalo ključno za njegovo mentalno zdravlje.
Kako je navedeno na sajtu SHSC (Šefildske fondacije za zdravlje i socijalnu brigu):
Za penjanje u zatvorenom prostoru i bouldering (vid penjanja u kojem se ne koristi užad) je naširoko prepoznato da pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Oni jačaju samopouzdanje i samopoštovanje kada u njima uspevate, unapređuju komunikaciju, rešavanje problema i prevazilaženje izazova i pomažu ljudima da nauče kako da postave lične ciljeve.
Maks Vord, klinički psiholog konsultant u SHSC kaže: “Penjanje je i bolno. Boleće vas stopala i šake i dugo vremena Vam neće polaziti za rukom ono što pokušate postići. Kada se penjete, učite da je to u redu i kako da se suočavate sa takvim okolnostima”.
Dobrobiti penjanja za naše mentalno zdravlje nisu puka moda u jednoj ostrvskoj zemlji. Već godinama studije ističu korisne strane ovog sporta. Jedna takva studija, Psychophysical Benefits of Rock-Climbing Activity (Psihološke dobrobiti penjanja), sprovedena na Univerzitetu u Rimu još 2015. godine, potvrdila je da se aksioznost znatno smanjuje “nakon svakog pojedinog treninga”. Ovo znači da ako tražite brz način da se hvatate u koštac sa svojim problemima i umanjite često paralizujuće posledice anksioznosti, penjanje je jedno od najboljih i najzdravijih načina da to uradite.
U fabrici Wood Plastix, sa pažnjom pratimo porast ineresovanja za penjanje i porast potražnje za penjačkim zidovima i drugim vezanim proizvodima. Svedoci smo širenja ovog trenda i na zemlje koje dosad nisu imale duboko ukorenjene penjačke tradicije, poput zemalja Istočne Evrope, ili Balkana uključujući i našu Srbiju, gde su i u nekim školskim fiskulturnim salama pojavili penjački zidovi. Izvođačima bi bilo dobro da imaju u vidu ovaj trend, kao i našu fabriku, kao najbolju opciju za saradnju kako budu pristizale nove narudžbine iz obrazovnih zdravstvenih, vojnih ili policijskih centara, kao i od privatnih teretana koje nameravaju da drže korak sa vremenom i da u svoju ponudu dodaju uzbudljive novine.
