Drvo je ključni element u biofilskom dizajnu
Biofilski dizajn je koncept koji je odskora razvijen u građevini. Cilj je da se osobi koja boravi u nekom prostoru omogući viši stepen povezivanja sa prirodnom sredinom kroz uklapanje tzv. direktne prirode (poput osvetljenosti sunčevom svetlošću, otvorenih prostora sa svežim vazduhom, biljnog i životinjskog sveta itd.) ili tzv. indirektne prirode (poput slika prirode, upotrebe prirodnog materijala, naturalističkih oblika i boja, biomimikrije i sl.) u boravku, bilo da je reč o stambenom ili poslovnom objektu.
Ideja o biofiliji, tj. o urođenoj ljudskoj sklonosti ka uspostavljanju veze sa prirodom i drugim oblicima života, formulisana je istorijski skoro. Pojam vodi poreklo iz Anatomije ljudske destruktivnosti (1984) Eriha Froma, gde je označavao psihološku orijentaciju, strastvenu ljubav prema životu i živim stvarima. Ovaj koncept je kasnije iskorišćen od strane američkog evolucionog biologa Edvarda O. Vilsona, u delu Biofilija (1984), u kojem iznosi tezu da je sklonost ljudskih bića da se fokusira na prirodni svet i da se povezuje sa raznim oblicima tog sveta ukorenjena u našoj genetici. Međutim, takva zapažanja su mnogo starija i mogu se, u određenim elementima, pronaći čak i u Aristotelovoj misli, mada bi se moglo čak reći da je ideja biofilije prisutna u ljudskom mišljenju od njegovog nastanka, barem kao osećaj ili intuicija.
Čak i kada smo se udaljili iz divljine, iz sveta sirove i neukroćene prirode, težili smo da sa sobom ponesemo neke prijatne stvari, stvari koje nam gode i ispunjavaju nas određenim osećajima topline i mira. Zbog čega bi inače graditelji nekih od najvećih čuda sveta, poput Visećih vrtova, Medinat el-Zahre umajadskih kalifa u Muslimanskoj Španiji, ili Zabranjenog Grada dinastije Ming u Kini, posvećivali toliku pažnju i ulagali toliki rad da osiguraju da ta zdanja budu toliko bogata najrazličitijom vegetacijom? Zašo bismo inače mi danas toliko uživali u povremenom begu iz grada?
Svrha biofilskog dizajna je omogućavanje savremenom čoveku da ostane u dodiru sa prirodom čak i u svakodnevnom životu, bilo ličnom, bilo profesionalnom, kako postajemo sve svesniji dobrobiti koje čovekovo zdravlje i životna sredina imaju od negovanja naše urođene sklonosti prema životu u skladu sa prirodom.
Logično je onda da drvo postaje sve popularnije u građevini i dizajnu interiora. Nisu samo biljke te koje oplemenjuju naš prostor održavanjem kontakta sa našim korenima. Postoje studije koje su pokazale da okruženost drvetom doprinosi osećaju mira jer blizina drveta – čak i kada je mrtvo, obrađeno – evocira kod civilizovanih ljudi, koji najveći deo života provode okruženi tehnikom i betonom, sećanja na velika prostranstva iz kojih smo potekli.
Kako istraživanje napreduje i sve više rezultata pokazuju porast kvaliteta života kod ljudi okruženih drvetom, tako upotreba drveta postaje sve češća u izgradnji novih, stimulativniji, biofilski boravci i radna mesta, posebno u izgradnji škola. Prema nekim studijama, drvo ima tendenciju da čini da se nastavnici i učenici osećaju srećnije i zdravije. Svedočenja ukazuju na to da školska okruženja bogata drvetom doprinose poboljšanju koncentracije i vode ka smanjenju odustva usled bolovanja. Jedna studija je pronašla da učenici koji slušaju nastavu u zgradama sa drvetom pokazuju niže nivoe stresa i krvnog pritiska u poređeju sa onima koji nemaju kontakt sa drvetom u svojim školama. Zabeležen je i porast učeničke kreativnosti.
Drvo je materijal koji doprinosi i smanjenju nivoa buke, što dodatno smanjuje stres i anksioznost, te druge negativne posledice života u gusto naseljenim urbanim sredinama. Jedna studija je upoređivala rezultate učenja pre i posle uvođenja drvenih elemenata. Prosečan izmeren porast u poenima na testu je u nekim slučajevima bio i do 3,3 puta u učionicama gde je drvo bilo kombinovano sa zelenim biljkama. Slične dobrobiti su primećene i u bolnicama građenima sa drvetom.
Povećano korišćenje drveta pokazuje napore čovečanstva da se vrati svojim korenima kako bi moglo napredovati srećnije, zdravije i neopterećeno nepotrebnim negativnim stranama urbanizacije i tehnološkog napretka, koje se daju izbeći. Wood Plastix čini svoj deo da učini biofilsku gradnju standardom i da pomogne da dobrobiti sredina bogatih drvetom postanu dostupne najširem broju ljudi.
