Može li se stakloplastika reciklirati?
Dok visoka energetska efikasnost u proizvodnji i prevozu doprinosi niskom ugljeničkom otisku stakloplastike, ne možemo poreći da postoje određena ozbiljni problemi kada je reč o njenom uticaju na životnu sredinu. Primera radi, izdržljivost, jedna od najvećih prednosti stakloplastike kada je reč o industrijskoj primeni, postaje mana kada proizvodi izađu iz upotrebe. Zajedno sa lomljivošću, ovo može dovesti do stvaranja otpadnog materijala koji se ne može ponovo koristiti, a kojeg je teško rešiti se.
Ukoliko imamo na umu da je proizvodnja stakloplastike industrija u usponu, koja svake godine proizvodi oko 5 miliona tona proizvoda, onda postaje jasno zbog čega postoji sve veći interes za otkrivanje novih načina postupanja sa propratnim otpadom na odgovoran i produktivan način, koji bi u potpunosti uskladio ovu industrijsku granu sa rastućim – i prekopotrebnim – svetskim trendom održivog razvoja.
Visoka potražnja vodi do inovativnih rešenja
Srećom, velika upotrebljivost i široka primena stakloplastike – trend koji je u proteklim decenijama samo pokazivao znake porasta – dovela je do krupnih koraka u tehnološkim inovacijama na polju reciklaže. Treba ovde primetiti da je tržišna budućnost stakloplastike obećavajuća jer se potražnja za ovim materijalom stalno povećava u više industrijskih grana, poput građevine, prevoza i proizvodnje obnovljive energije. Pored toga, nove inovacije u primeni stakloplastike na polju medicinske i sportske industrije još su jedan činilac zbog kojeg se očekuje dalji porast potražnje u budućnosti.
Nimalo onda ne iznenađuje da je skorašnji napredak u tehnologiji reciklaže doveo do isplativih i održivih načina da se otpad stakloplastike učini ponovo upotrebljivim na više načina.
Proces reciklaže stakloplastike tipično uključuje sledeće korake:
Sakupljanje: otpad od stakloplastike se sakuplja iz različitih izvora, poput gradilišta, fabrika ili proizvoda koji više nisu u funkciji
Sortiranje: otpad od stakloplastike se sortira kako bi se otklonili kontaminanti, poput metala ili drveta
Mlevenje: otpad od stakloplastike se melje do sitnih komadića ili praha
Razdvajanje: staklena vlakna se odvajaju od polimerske smole uz pomoć kombinacije mehaničkih i hemijskih procesa.
Prečišćavanje: staklena vlakna se prečišćavaju kako bi se uklonile nečistoće i kako bi se pripremila sa ponovnu upotrebu
Ponovna obrada: staklena vlakna se potom kombinuju sa novom polimerskom smolom i oblikuju se novi proizvodi.
Ovaj metod mlevenja je tradicionalni i najčešće primenjivani metod vraćanja stakloplastike u upotrebu. Otpadna stakloplastika se seče, a potom melje u manje komadiće ili u prah. Ovi sitni komadići se potom koriste u drugim proizvodima, poput popune u cementu, veštačkog drveta, ili asfalta. Otpada je malo ili nimalo jer se u upotrebu vraća sva samlevena stakloplastika. Ovaj proces je, međutim, dosta radno intenzivan i nepovratno oštećuje staklena vlalna, pa se ona ne mogu koristiti nanovo. Osim ovog metoda, razvijena su još dva.
Spaljivanje – putem paljenja ili termalne oksidacije. Ovaj metod koristi otpadnu stakloplastiku za generisanje toplotne energije. Ovako se može stvarati para za turbine koje proizvode struju ili za zagrevanje cementnih peći. Toplota oštećuje staklena vlakna, čini ih neupotrebljivima, ali ono što ostane se može upotrebiti za jačanje betona
Piroliza – ovaj proces hemijski razbija ili transformiše stakloplastiku u povratljive supstance – pirolitički gas, pirolitičko ulje i čvrsti nusproizvodi. Stakloplastika se secka na kvadratiće i ubacuje u pirolitički reaktor uz pomoć vakuuma. Time se izvlači iz okružujuće atmosfere veći deo kiseonika. Potom se stakloplastika zagreva na izuzetno visoke tempreature, oko 500°C i ugljovodonici u smoli se rastaču u gas. Pirolitički gas i pirolitičko ulje se razdvajaju i koriste se kao zamene za zemni gas, u mešavini sa drugim tečnim gorivima, ili se dodaju asfaltu.
Iako još uvek postoje određene mane i problemi koje treba rešiti kod sva tri ova procesa, nepobitno je da reciklirana stakloplastika čuva prirodne resurse smanjujući potrebu za novim sirovinama, smanjuje količinu otpada na deponijama, čime pomaže smanjenju negativnog uticaja po životnu sredinu i smanjuje emisiju gasova staklene bašte budući da zahveta manje energije za proizvodnju od nove stakloplastike.
Recikliranje stakloplastike može doprineti ublažavanju negativnih posledica po životnu sredinu smanjivanjem kako otpada, tako i potražnje za novim sirovinama. Kako sve više zemalja i industrijskih grana postavlja održivost kao prioritet, recikliranje stakloplastike će verovatno postati sve važniji deo globalne ekonomije tretmana otpada i korišćenja materijala. Budući da je očekivano da će brige vezane za ekološku održivost imati uticaja na budući tržišni rast stakloplastike, potrošači i proizvođači sve više postavljaju kao prioritet upotrebu ekoloških materijala i ekološke načine proizvodnje. Ovaj porast u reciklabilnosti stakloplastike će svakako pozitivno uticati na njenu tržišnu budućnost, kao i na tržišnu budućnost svih koji se opredele za uključivanje proizvoda od stakloplastike u svoj brend.
U fabrici Wood Plastix smo uvereni da će ovaj napredak u tehnologiji reciklaže održati raširenu i zasluženu popularnost stakloplastike i da će ovaj materijal ostati jedan od ključnih elemenata napretka i razvoja u doglednoj budućnosti.
