Пењање се све више користи као облик терапије
Употреба пењања у терапијске сврхе више није новина и практикује се већ годинама. Посебно се истичу примери из Велике Британије, где последњих година постоји више терапијских пењачких програма који се одвијају уз подршку њихове Националне здравствене службе.
Чланак објављен у Гардијану пре две године говорио је о терапијском пењању као тренду у успону, наводећи, између осталих, аустријску психотерапеуткињу – и пионирку на пољу пењачке терапије – Јулију Хуфнагл, као и Фореста Шелдона, млађег научног сарадника на Лондонском математичком институту, који је и сам пасионирани рекреативни пењач.
Хуфнагл, која је бивша инструкторка пењања, почиње њене терапијске сесије у пењачкој сали, користећи примамљивост разнобољних хватаљки и макро елемената да би охрабрила пацијенте, како објашњава, да се ухвате у коштац са проблемима тако што ће их оспољити у нечему што се претвара у симулацију свакодневног живота. Шелдон је објасни да му пењање помаже да се ослободи брига и да је оно постало кључно за његово ментално здравље.
Како је наведено на сајту СХСЦ (Шефилдске фондације за здравље и социјалну бригу):
За пењање у затвореном простору и боулдеринг (вид пењања у којем се не користи ужад) је нашироко препознато да позитивно утиче на ментално здравље. Они јачају самопоуздање и самопоштовање када у њима успевате, унапређују комуникацију, решавање проблема и превазилажење изазова и помажу људима да науче како да поставе личне циљеве.
Макс Ворд, клинички психолог консултант у СХСЦ каже: “Пењање је и болно. Болеће вас стопала и шаке и дуго времена Вам неће полазити за руком оно што покушате постићи. Када се пењете, учите да је то у реду и како да се суочавате са таквим околностима”.
Добробити пењања за наше ментално здравље нису пука мода у једној острвској земљи. Већ годинама студије истичу корисне стране овог спорта. Једна таква студија, Psychophysical Benefits of Rock-Climbing Activity (Психолошке добробити пењања), спроведена на Универзитету у Риму још 2015. године, потврдила је да се аксиозност знатно смањује “након сваког појединог тренинга”. Ово значи да ако тражите брз начин да се хватате у коштац са својим проблемима и умањите често парализујуће последице анксиозности, пењање је једно од најбољих и најздравијих начина да то урадите.
У фабрици Wood Plastix (Вуд Пластикс), са пажњом пратимо пораст инересовања за пењање и пораст потражње за пењачким зидовима и другим везаним производима. Сведоци смо ширења овог тренда и на земље које досад нису имале дубоко укорењене пењачке традиције, попут земаља Источне Европе, или Балкана укључујући и нашу Србију, где су и у неким школским фискултурним салама појавили пењачки зидови. Извођачима би било добро да имају у виду овај тренд, као и нашу фабрику, као најбољу опцију за сарадњу како буду пристизале нове наруџбине из образовних здравствених, војних или полицијских центара, као и од приватних теретана које намеравају да држе корак са временом и да у своју понуду додају узбудљиве новине.
