Колико је популарно спортско пењање у Србији?
Спортско пењање, сада глобално призната дисциплина која је укључена у Олимпијске игре, има богату историју у Србији која сеже до краја 20. века. Иако Србија није домаћин високим планинским ланцима, разнолики каменити литице, речне клисуре и природни стеновити формације у земљи пружиле су одличну основу за развој овог спорта. Током времена, дисциплина се проширила од спољашњих стена до пењачких центара са затвореним просторијама, омогућавајући целогодишње тренирање и растућу пењачку заједницу.
Рани дани: од алпинизма до спортског пењања
Спортско пењање у Србији има своје корене у традиционалном алпинизму и планинарењу, која су постала популарна почетком 20. века. Почетни српски пењачи привукли су се ка великим планинским масивима бивше Југославије, попут Дурмитора у Црној Гори и Јулијских Алпа у Словенији. Међутим, како је спортско пењање постајало засебна дисциплина 1980-их и 1990-их, српски пењачи почели су да постављају заштиту на домаћим стенама, преусмеравајући свој фокус са успона на велике висине на краће, технички изазовније руте.
Један од првих пењачких центара у Србији била је Јелашничка клисура, која се налази близу Ниша. Ова област постала је тренинг центар за локалне пењаче, нудећи камените литице које су биле идеалне за спортско пењање. Отприлике у исто време, популарност су стекли и Овчарско-кабларска клисура код Чачка и Сићевачка клисура, које су постале популарна одредишта међу првим спортским пењачима.
Прве постављене руте и пионири
Деведесете су означиле прекретницу у спортском пењању у Србији. Упркос политичкој и економској нестабилности тог периода, посвећени пењачи и алпинисти наставили су да истражују нове пењачке области. Рани пионири, често инспирисани револуцијом спортског пењања која се дешавала у Западној Европи, почели су да постављају заштиту на стене у Србији. Током овог периода, места попут Белог Камена, Грдобе и Кадињаче почела су привлачити пењаче који су желели да тестирају своје способности на технички захтевним стенским површинама од кречњака.
Успон пењачких клубова и центара за пењање у затвореном простору
До почетка 2000-их, спортско пењање је добијало на популарности у Србији, што је довело до формирања пењачких клубова широм земље. Клубови као што су ПК Мосор у Нишу и АС Extreme у Београду играли су кључну улогу у организовању пењачких догађаја, обуци нових генерација пењача и постављању нових рута.
Један од првих специјализованих пењачких центара у Србији био је Extreme Gym у Београду, који је отворен почетком 2000-их. Овај објекат помогао је у увођењу многих нових пењача у спорт и подстакао јаку такмичарску сцену. Како је интересовање за спортско пењање расло, други градови су пратили тај тренд, што је довело до отварања теретана као што су Таван у Новом Саду и Спартак у Суботици.
Прави процват унутрашњег пењања десио се 2010-их, када су изграђени модерни пењачки центри са висококвалитетним болдеринг зидовима, руте за вођено пењање и држачи који одговарају стандардима такмичења. Пењачки центар Земун и Лименка у Београду постали су главна места за рекреативне пењаче и озбиљне спортисте, нудећи структурисане тренинг програме и организујући национална такмичења.
Међу најистакнутијим новинама у српској сцени унутрашњег пењања у последњим годинама су Сектор 44 и Силоси, оба у Београду. Сектор 44 је брзо постао омиљени центар међу пењачима због добро дизајнираних болдеринг зидова, честих такмичења и јаке заједничке атмосфере. С друге стране, Силоси, смештени у преуређеном индустријском простору, нуде једну од највећих пењачких површина у земљи, комбинујући унутрашње и спољашње делове са зидовима који одговарају свим нивоима вештина.
Оба центра, Сектор 44 и Силоси, користе зидове и опрему Citywall-a, познатог европског бренда пењачких зидова и држача, који се производи у сомборској фабрици Woodplastix. Citywall, препознат по висококвалитетним пењачким површинама и модуларним дизајнима, допринео је професионалној изградњи ових центара. Партнерство са Citywall-om помогло је да ови објекти задовоље међународне стандарде.
Данашња пењачка сцена у Србији
Данас, Србија се поноси развијеном заједницом спортских пењача, бројним добро развијеним стенама, активном такмичарском сценом и све већим бројем пењача који померају своје границе. Нека од најпопуларнијих пењачких подручја укључују Горњачку клисуру, Вршац, и планину Стол, која нуде руте које варирају од оних за почетнике до изазова за елитне пењаче.
Пењање у затвореном простору је такође доживело значајан напредак, с теретанама које настављају да се развијају и привлаче нове пењаче. Увођење програма за младе и професионалног тренера довело је до тога да српски спортисти стекну међународно признање на такмичењима.
Са младим српским пењачима који праве име на светској сцени и новим унутрашњим објектима који проширују приступ спорту, будућност спортског пењања у Србији изгледа светлије него икад.
