{"id":3111,"date":"2024-08-26T08:37:11","date_gmt":"2024-08-26T06:37:11","guid":{"rendered":"https:\/\/woodplastix.com\/?p=3111"},"modified":"2024-09-06T15:29:43","modified_gmt":"2024-09-06T13:29:43","slug":"drvo-je-kljucni-element-u-biofilskom-dizajnu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/woodplastix.com\/sr\/drvo-je-kljucni-element-u-biofilskom-dizajnu\/","title":{"rendered":"Drvo je klju\u010dni element u biofilskom dizajnu"},"content":{"rendered":"

Drvo je klju\u010dni element u biofilskom dizajnu<\/h2>\n<\/div><\/section>
\n

Biofilski dizajn je koncept koji je odskora razvijen u gra\u0111evini. Cilj je da se osobi koja boravi u nekom prostoru omogu\u0107i vi\u0161i stepen povezivanja sa prirodnom sredinom kroz uklapanje tzv. direktne prirode (poput osvetljenosti sun\u010devom svetlo\u0161\u0107u, otvorenih prostora sa sve\u017eim vazduhom, biljnog i \u017eivotinjskog sveta itd.) ili tzv. indirektne prirode (poput slika prirode, upotrebe prirodnog materijala, naturalisti\u010dkih oblika i boja, biomimikrije i sl.) u boravku, bilo da je re\u010d o stambenom ili poslovnom objektu.<\/span><\/p>\n

Ideja o biofiliji, tj. o uro\u0111enoj ljudskoj sklonosti ka uspostavljanju veze sa prirodom i drugim oblicima \u017eivota, formulisana je istorijski skoro. Pojam vodi poreklo iz <\/span>Anatomije ljudske destruktivnosti<\/span><\/i> (1984) Eriha Froma, gde je ozna\u010davao psiholo\u0161ku orijentaciju, strastvenu ljubav prema \u017eivotu i \u017eivim stvarima. Ovaj koncept je kasnije iskori\u0161\u0107en od strane ameri\u010dkog evolucionog biologa Edvarda O. Vilsona, u delu <\/span>Biofilija <\/span><\/i>(1984), u kojem iznosi tezu da je sklonost ljudskih bi\u0107a da se fokusira na prirodni svet i da se povezuje sa raznim oblicima tog sveta ukorenjena u na\u0161oj genetici. Me\u0111utim, takva zapa\u017eanja su mnogo starija i mogu se, u odre\u0111enim elementima, prona\u0107i \u010dak i u Aristotelovoj misli, mada bi se moglo \u010dak re\u0107i da je ideja biofilije prisutna u ljudskom mi\u0161ljenju od njegovog nastanka, barem kao ose\u0107aj ili intuicija.<\/span><\/p>\n<\/div><\/section><\/p><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/p>\n
<\/div><\/div><\/div><\/div>\n

\u010cak i kada smo se udaljili iz divljine, iz sveta sirove i neukro\u0107ene prirode, te\u017eili smo da sa sobom ponesemo neke prijatne stvari, stvari koje nam gode i ispunjavaju nas odre\u0111enim ose\u0107ajima topline i mira. Zbog \u010dega bi ina\u010de graditelji nekih od najve\u0107ih \u010duda sveta, poput Vise\u0107ih vrtova, Medinat el-Zahre umajadskih kalifa u Muslimanskoj \u0160paniji, ili Zabranjenog Grada dinastije Ming u Kini, posve\u0107ivali toliku pa\u017enju i ulagali toliki rad da osiguraju da ta zdanja budu toliko bogata najrazli\u010ditijom vegetacijom? Za\u0161o bismo ina\u010de mi danas toliko u\u017eivali u povremenom begu iz grada?<\/span><\/p>\n

Svrha biofilskog dizajna je omogu\u0107avanje savremenom \u010doveku da ostane u dodiru sa prirodom \u010dak i u svakodnevnom \u017eivotu, bilo li\u010dnom, bilo profesionalnom, kako postajemo sve svesniji dobrobiti koje \u010dovekovo zdravlje i \u017eivotna sredina imaju od negovanja na\u0161e uro\u0111ene sklonosti prema \u017eivotu u skladu sa prirodom.<\/span><\/p>\n<\/div><\/section><\/div>\n

Logi\u010dno je onda da drvo postaje sve popularnije u gra\u0111evini i dizajnu interiora. Nisu samo biljke te koje oplemenjuju na\u0161 prostor odr\u017eavanjem kontakta sa na\u0161im korenima. Postoje studije koje su pokazale da okru\u017eenost drvetom doprinosi ose\u0107aju mira jer blizina drveta – \u010dak i kada je mrtvo, obra\u0111eno – evocira kod civilizovanih ljudi, koji najve\u0107i deo \u017eivota provode okru\u017eeni tehnikom i betonom, se\u0107anja na velika prostranstva iz kojih smo potekli.<\/span><\/p>\n

Kako istra\u017eivanje napreduje i sve vi\u0161e rezultata pokazuju porast kvaliteta \u017eivota kod ljudi okru\u017eenih drvetom, tako upotreba drveta postaje sve \u010de\u0161\u0107a u izgradnji novih, stimulativniji, biofilski boravci i radna mesta, posebno u izgradnji \u0161kola. Prema nekim studijama, drvo ima tendenciju da \u010dini da se nastavnici i u\u010denici ose\u0107aju sre\u0107nije i zdravije. Svedo\u010denja ukazuju na to da \u0161kolska okru\u017eenja bogata drvetom doprinose pobolj\u0161anju\u00a0 koncentracije i vode ka smanjenju odustva usled bolovanja. Jedna studija je prona\u0161la da u\u010denici koji slu\u0161aju nastavu u zgradama sa drvetom pokazuju ni\u017ee nivoe stresa i krvnog pritiska u pore\u0111eju sa onima koji nemaju kontakt sa drvetom u svojim \u0161kolama. Zabele\u017een je i porast u\u010deni\u010dke kreativnosti.<\/span><\/p>\n<\/div><\/section><\/div>\n

<\/div><\/div><\/div><\/div>\n
<\/div><\/div><\/div><\/div>\n

Drvo je materijal koji doprinosi i smanjenju nivoa buke, \u0161to dodatno smanjuje stres i anksioznost, te druge negativne posledice \u017eivota u gusto naseljenim urbanim sredinama. Jedna studija je upore\u0111ivala rezultate u\u010denja pre i posle uvo\u0111enja drvenih elemenata. Prose\u010dan izmeren porast u poenima na testu je u nekim slu\u010dajevima bio i do 3,3 puta u u\u010dionicama gde je drvo bilo kombinovano sa zelenim biljkama. Sli\u010dne dobrobiti su prime\u0107ene i u bolnicama gra\u0111enima sa drvetom.<\/span><\/p>\n

Pove\u0107ano kori\u0161\u0107enje drveta pokazuje napore \u010dove\u010danstva da se vrati svojim korenima kako bi moglo napredovati sre\u0107nije, zdravije i neoptere\u0107eno nepotrebnim negativnim stranama urbanizacije i tehnolo\u0161kog napretka, koje se daju izbe\u0107i. Wood Plastix \u010dini svoj deo da u\u010dini biofilsku gradnju standardom i da pomogne da dobrobiti sredina bogatih drvetom postanu dostupne naj\u0161irem broju ljudi.<\/span><\/p>\n<\/div><\/section><\/div>\n

<\/span><\/span><\/div>\n