Може ли се стаклопластика рециклирати?
Док висока енергетска ефикасност у производњи и превозу доприноси ниском угљеничком отиску стаклопластике, не можемо порећи да постоје одређена озбиљни проблеми када је реч о њеном утицају на животну средину. Примера ради, издржљивост, једна од највећих предности стаклопластике када је реч о индустријској примени, постаје мана када производи изађу из употребе. Заједно са ломљивошћу, ово може довести до стварања отпадног материјала који се не може поново користити, а којег је тешко решити се.
Уколико имамо на уму да је производња стаклопластике индустрија у успону, која сваке године производи око 5 милиона тона производа, онда постаје јасно због чега постоји све већи интерес за откривање нових начина поступања са пропратним отпадом на одговоран и продуктиван начин, који би у потпуности ускладио ову индустријску грану са растућим – и прекопотребним – светским трендом одрживог развоја.
Висока потражња води до иновативних решења
Срећом, велика употребљивост и широка примена стаклопластике – тренд који је у протеклим деценијама само показивао знаке пораста – довела је до крупних корака у технолошким иновацијама на пољу рециклаже. Треба овде приметити да је тржишна будућност стаклопластике обећавајућа јер се потражња за овим материјалом стално повећава у више индустријских грана, попут грађевине, превоза и производње обновљиве енергије. Поред тога, нове иновације у примени стаклопластике на пољу медицинске и спортске индустрије још су један чинилац због којег се очекује даљи пораст потражње у будућности.
Нимало онда не изненађује да је скорашњи напредак у технологији рециклаже довео до исплативих и одрживих начина да се отпад стаклопластике учини поново употребљивим на више начина.
Процес рециклаже стаклопластике типично укључује следеће кораке:
Сакупљање: отпад од стаклопластике се сакупља из различитих извора, попут градилишта, фабрика или производа који више нису у функцији
Сортирање: отпад од стаклопластике се сортира како би се отклонили контаминанти, попут метала или дрвета
Млевење: отпад од стаклопластике се меље до ситних комадића или праха
Раздвајање: стаклена влакна се одвајају од полимерске смоле уз помоћ комбинације механичких и хемијских процеса.
Пречишћавање: стаклена влакна се пречишћавају како би се уклониле нечистоће и како би се припремила са поновну употребу
Поновна обрада: стаклена влакна се потом комбинују са новом полимерском смолом и обликују се нови производи.
Овај метод млевења је традиционални и најчешће примењивани метод враћања стаклопластике у употребу. Отпадна стаклопластика се сече, а потом меље у мање комадиће или у прах. Ови ситни комадићи се потом користе у другим производима, попут попуне у цементу, вештачког дрвета, или асфалта. Отпада је мало или нимало јер се у употребу враћа сва самлевена стаклопластика. Овај процес је, међутим, доста радно интензиван и неповратно оштећује стаклена влална, па се она не могу користити наново. Осим овог метода, развијена су још два.
Спаљивање – путем паљења или термалне оксидације. Овај метод користи отпадну стаклопластику за генерисање топлотне енергије. Овако се може стварати пара за турбине које производе струју или за загревање цементних пећи. Топлота оштећује стаклена влакна, чини их неупотребљивима, али оно што остане се може употребити за јачање бетона
Пиролиза – овај процес хемијски разбија или трансформише стаклопластику у повратљиве супстанце – пиролитички гас, пиролитичко уље и чврсти нуспроизводи. Стаклопластика се сецка на квадратиће и убацује у пиролитички реактор уз помоћ вакуума. Тиме се извлачи из окружујуће атмосфере већи део кисеоника. Потом се стаклопластика загрева на изузетно високе темпреатуре, око 500°Ц и угљоводоници у смоли се растачу у гас. Пиролитички гас и пиролитичко уље се раздвајају и користе се као замене за земни гас, у мешавини са другим течним горивима, или се додају асфалту.
Иако још увек постоје одређене мане и проблеми које треба решити код сва три ова процеса, непобитно је да рециклирана стаклопластика чува природне ресурсе смањујући потребу за новим сировинама, смањује количину отпада на депонијама, чиме помаже смањењу негативног утицаја по животну средину и смањује емисију гасова стаклене баште будући да захвета мање енергије за производњу од нове стаклопластике.
Рециклирање стаклопластике може допринети ублажавању негативних последица по животну средину смањивањем како отпада, тако и потражње за новим сировинама. Како све више земаља и индустријских грана поставља одрживост као приоритет, рециклирање стаклопластике ће вероватно постати све важнији део глобалне економије третмана отпада и коришћења материјала. Будући да је очекивано да ће бриге везане за еколошку одрживост имати утицаја на будући тржишни раст стаклопластике, потрошачи и произвођачи све више постављају као приоритет употребу еколошких материјала и еколошке начине производње. Овај пораст у рециклабилности стаклопластике ће свакако позитивно утицати на њену тржишну будућност, као и на тржишну будућност свих који се определе за укључивање производа од стаклопластике у свој бренд.
У фабрици Wood Plastix смо уверени да ће овај напредак у технологији рециклаже одржати раширену и заслужену популарност стаклопластике и да ће овај материјал остати један од кључних елемената напретка и развоја у догледној будућности.
