Дрво је кључни елемент у биофилском дизајнирању
Биофилски дизајн је концепт који је одскора развијен у грађевини. Циљ је да се особи која борави у неком простору омогући виши степен повезивања са природном средином кроз уклапање тзв. директне природе (попут осветљености сунчевом светлошћу, отворених простора са свежим ваздухом, биљног и животињског света итд.) или тзв. индиректне природе (попут слика природе, употребе природног материјала, натуралистичких облика и боја, биомимикрије и сл.) у боравку, било да је реч о стамбеном или пословном објекту.
Идеја о биофилији, тј. о урођеној људској склоности ка успостављању везе са природом и другим облицима живота, формулисана је историјски скоро. Појам води порекло из Анатомије људске деструктивности (1984) Ериха Фрома, где је означавао психолошку оријентацију, страствену љубав према животу и живим стварима. Овај концепт је касније искоришћен од стране америчког еволуционог биолога Едварда О. Вилсона, у делу Биофилија (1984), у којем износи тезу да је склоност људских бића да се фокусира на природни свет и да се повезује са разним облицима тог света укорењена у нашој генетици. Међутим, таква запажања су много старија и могу се, у одређеним елементима, пронаћи чак и у Аристотеловој мисли, мада би се могло чак рећи да је идеја биофилије присутна у људском мишљењу од његовог настанка, барем као осећај или интуиција.
Чак и када смо се удаљили из дивљине, из света сирове и неукроћене природе, тежили смо да са собом понесемо неке пријатне ствари, ствари које нам годе и испуњавају нас одређеним осећајима топлине и мира. Због чега би иначе градитељи неких од највећих чуда света, попут Висећих вртова, Мединат ел-Захре умајадских калифа у Муслиманској Шпанији, или Забрањеног Града династије Минг у Кини, посвећивали толику пажњу и улагали толики рад да осигурају да та здања буду толико богата најразличитијом вегетацијом? Зашо бисмо иначе ми данас толико уживали у повременом бегу из града?
Сврха биофилског дизајна је омогућавање савременом човеку да остане у додиру са природом чак и у свакодневном животу, било личном, било професионалном, како постајемо све свеснији добробити које човеково здравље и животна средина имају од неговања наше урођене склоности према животу у складу са природом.
Логично је онда да дрво постаје све популарније у грађевини и дизајну интериора. Нису само биљке те које оплемењују наш простор одржавањем контакта са нашим коренима. Постоје студије које су показале да окруженост дрветом доприноси осећају мира јер близина дрвета – чак и када је мртво, обрађено – евоцира код цивилизованих људи, који највећи део живота проводе окружени техником и бетоном, сећања на велика пространства из којих смо потекли.
Како истраживање напредује и све више резултата показују пораст квалитета живота код људи окружених дрветом, тако употреба дрвета постаје све чешћа у изградњи нових, стимулативнији, биофилски боравци и радна места, посебно у изградњи школа. Према неким студијама, дрво има тенденцију да чини да се наставници и ученици осећају срећније и здравије. Сведочења указују на то да школска окружења богата дрветом доприносе побољшању концентрације и воде ка смањењу одуства услед боловања. Једна студија је пронашла да ученици који слушају наставу у зградама са дрветом показују ниже нивое стреса и крвног притиска у поређеју са онима који немају контакт са дрветом у својим школама. Забележен је и пораст ученичке креативности.
Дрво је материјал који доприноси и смањењу нивоа буке, што додатно смањује стрес и анксиозност, те друге негативне последице живота у густо насељеним урбаним срединама. Једна студија је упоређивала резултате учења пре и после увођења дрвених елемената. Просечан измерен пораст у поенима на тесту је у неким случајевима био и до 3,3 пута у учионицама где је дрво било комбиновано са зеленим биљкама. Сличне добробити су примећене и у болницама грађенима са дрветом.
Повећано коришћење дрвета показује напоре човечанства да се врати својим коренима како би могло напредовати срећније, здравије и неоптерећено непотребним негативним странама урбанизације и технолошког напретка, које се дају избећи. Wood Plastix (Вуд Пластикс) чини свој део да учини биофилску градњу стандардом и да помогне да добробити средина богатих дрветом постану доступне најширем броју људи.
